Koliko smo se puta uvjerili u Frenklinovu čuvenu izreku: “Pozajmi novac neprijatelju i dobićeš ga, pozajmi prijatelju i izgubićeš ga”!

Ako želite da zadržite prijatelja, nikad mu ne pozajmljujte novac – kaže izreka koja važi u ma kom ijelu Zemljine kugle. Jer, bez obzira na sve razlike, u tome smo izgleda isti.

 

I statistika se slaže – istraživanja pokazuju da svaki drugi Amerikanac koji je pozajmio novac prijatelju ili članu porodice, kaže da im je taj čin uništio odnos. Svaki treći ispitanik nije dobio svoj novac natrag, dok je polovini dug vraćen dhelimično.

Podataka za balkansko područje nema, ali vjerovatno je “institucija” pozajmljivanja od bližnjih još izraženija, što zbog loše ekonomske situacije, što zbog jakih prijateljskih i rodbinskih odnosa u kojima se za bližnje ide u vatru ako treba. Po sistemu “ko će kome, ako ne svoj svome?”, kad zagusti, okrećemo se najbližima.

Tražimo pozajmicu jer nam je zafalilo za more, ekskurziju, ogrjev, novu mašinu pošto je stara konačno otkazala poslušnost. Ili da “premostimo” do slijedeće plate, koja opet kasni. Tek kad stvari krenu po zlu, a mi počnemo da crvenimo od sramote jer ne možemo da vratimo novac, sjetićemo se Marka Tvejna koji je upozoravao: “Prijateljstvo je sveto i opstaće cijeli život ako nema molbe za pozajmicom”. U nebranom grožđu su i zajmodavci kojima će pasti na pamet riječi Bendžamina Frenklina: “Pozajmi novac neprijatelju i dobićeš ga, pozajmi prijatelju i izgubićeš ga”.

Moguće je, ipak, da obje strane iz ovog “aranžmana” izađu bez kajanja. Zajedničko svim “zajmodavcima” je očekivanje da im pozajmljeni novac bude vraćen, kažu psiholozi. Nažalost, praksa praksa pokazuje da to nije uvijek slučaj.

Nerijetko, jedan supružnik želi da pozajmi novac članu svoje primarne porodice (bratu, sestri, roditeljima), a drugi se sa tim ne slaže. U toj, kao i u svim drugim životnim situacijama, treba se “staviti u cipele druge osobe”, odnosno zapitati se šta bismo mi uradili u toj situaciji. Da li biste svojim roditeljima, bratu, sestri, rekli:
“Neću da ti pozajmim novac, jer se moj muž ne slaže sa tim”.

U prevodu, to može da znači: “Imam, ali neću da ti dam, radije ću držati u banci, ko zna kada će meni biti potreban novac, neću da rizikujem, moram da slušam supružnika da bih mu stavila do znanja da smo mi posebna porodica” – kaže klinički psiholog Ljiljana Bankovački.

„Ukoliko pozajmljujemo bližnjima, uglavnom znamo u kakvom su finansijskom problemu i kolika je šansa da nam pozajmljeni novac vrate. Naravno, nekad se desi da ne procijenimo dobro. Neki ljudi se vode i time: “Ko će kome ako ne svoj svome (pozajmiti, oprostiti)?” i tu može da bude zamka.

Većini je neprijatno da odbije da pozajmi, pa prećuti i pozajmi “protiv svoje volje”. Da ne bismo upali u bilo kakvu “zamku” prilikom pozajmljivanja novca, ovaj akt treba shvatiti kao bilo koju poslovnu situaciju: ja imam novac, tebi treba novac, zato pregovarajmo – kažu psiholozi.

Ali, sa bližnjima rijetko ko pregovara. Smijemo se zapadnjacima koji su “izgubili dušu” i potpisuju ugovore čak i sa rođenom djecom, a onda se hvatamo za glavu što se kum ne javlja na telefon otkad smo mu pozajmili pare. A onda odnosi zahlade da bi se na kraju potpuno prekinuli dok mi ostajemo sa gorkim ukusom u ustima i neizgovorenim pitanjem kako je moguće da se prijateljstvo prekine zbog banalne stvari kao što je novac.

Psiholozi upozoravaju da pozajmljivanje novca nije banalna situacija, a odnosi se prekidaju zbog neprijatnosti, neizrečenih očekivanja i na kraju neprihvatanja realnosti. Kako kažu, osoba bez samopouzdanja neće smoći snage da na početku kaže da ne želi da pozajmi novac, već će slagati i izmisliti razlog jer je to manje neprijatno nego direktno saopštiti istinu.

„Osobe koje su već pozajmile novac, a druga strana im ne vraća, obično razmišljaju: “Zna on da treba da mi vrati novac, zašto bih ga podsjećao?”, “Ako ga pitam da mi vrati, neće se više družiti sa mnom”, “Neprijatno mi je da tražim”.

Rezultat obično bude tiho udaljavanje od druge osobe: manje se čujemo, viđamo, ne pričamo više na tu temu da nikome ne bi bilo neprijatno. Sve to dalje prelazi u lažno prijateljstvo, jer sad postoji tabu tema. Često ogovaramo drugu osobu što ne vraća novac, pa ti tračevi ipak dođu do njega i naprave razdor.

Čak i kad ne ogovaramo, ne uspijevamo da zauzdamo sopstvene misli. Kreće zagledanje, nižu se pitanja: Otkud joj tako lijepa nova haljina, a meni ne vraća novac? Zašto se nije odrekao cigara da vrati dug? Da li on misli da meni pare padaju sa kruške?

“Nekima su ove situacije mnogo neprijatne, pa ih radije izbjegavaju i ne pričaju o tome, ali ih nervira što im prijatelj ne vraća novac. Ako ste taj tip, prihvatite da ste sami odgovorni što se nervirate. Ukoliko ste spremni na asertivnost, otvoreno ćete pitati kada osoba planira da vam vrati pozajmljeni novac, opomenuti je na rok ili saopštiti da želite svoj novac nazad – naglašava psiholog.

Dužnik, nerijetko, sebe pravda time da mu prijatelj ne bi ni pozajmio novac da nema i da sasvim lijepo živi, pa mu ta “sića” i nije potrebna. Ali, ako vam je stalo do prijateljstva, treba da budete korektni i otvoreno kažete da nemate novac da vratite – kaže Bankovački.

Možemo reći da nam treba više vremena, ali i pitati drugu osobu da li je njoj to u redu, da li se slaže ili joj je potreban novac nazad. Možemo i da se odvažimo da uzmemo kredit, plaćamo kamate i ostanemo korektni prema prijatelju, rodbini. Suština je da preuzmemo odgovornost za svoje izbore i živimo kao odrasla osoba. U svakom slučaju, potrebno je komunicirati, iskreno reći u čemu je problem i u većini slučajeva odnosi se tako ne naruše, već nastave da traju na obostrano zadovoljstvo.
Nekad je bolje pokloniti

Psiholozi savjetuju slijedeće korake kad nam prijatelj zatraži pozajmicu.

1. Razmislite koliko novca imate da pozajmite imajući u vidu svoje buduće troškove i želje. Savjet je da uvijek pozajmite onoliko novca koliko ste spremni da izgubite (za slučaj da vam pare ne budu vraćene).

2. Budite spremni da možete da izgubite povjerenje i do tada dobar odnos sa prijateljem (možete sa tim suočiti i osobu koja vam traži novac). Ovo se ne dešava kad ste spremni da se tog novca odreknete, kada “pozajmiti” pređe u “pokloniti”.

3. Kažite naglas količinu novca koju možete da pozajmite (ukoliko je ona manja od željene).

4. Recite rok do kada želite da vam novac bude vraćen.

5. Kažite da ćete opomenuti ili “biti dosadni” ukoliko osoba ne vrati na vrijeme.

6. Istrajte u onom što ste rekli, jer je u pitanju vaš novac (ne tražite nešto što vam ne pripada).

7. Uvijek imajte na umu da ste sami odlučili da pozajmite novac. Preuzmite odgovornost za svoj postupak. Ukoliko vam je neprijatno u ovoj situaciji, znači da ste neki korak preskočili. (novosti.rs/M.D.)

Komentari

komentara